Opojne droge 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 25 | Nivo: Visoka škola za kriminalistiku i bezbednost

UVOD
Iz istorijskih zapisa o dalekoj prošlosti zaključuje se da su biljne droge, zbog svog neobičnog efekta da menjaju uobičajenu sliku sveta, uzimali gotovo svi narodi i to verovatno jos u praistorijsko doba. Biljke, čije korenje i lišće sadrži ,,moćne sokove" nezavisno su upo-znavali ljudi u različitim istorijskim periodima i na raznim stranama sveta.
Danas je zloupotreba droga i zelja da se dokuče efekti droge, rezultat radoznalosti, pr-kosa, protesta, imitacionih i identifikacionih procesa. Pored tradicionalno korišćenih droga koje su predmet zloupotrebe u svim društvima današnjice i to sa tendencijom porasta i pome-ranja starosne granice naniže, pojavile su se i novosintetizovane droge. Neki od motiva za zlo-upotrebu psihoaktivnih sredstava su:
ublažavanje anksioznosti, napetosti,
depresije, beg od vlastitih problema,
pobuna prema prihvaćenim društvenim
vrednostima,
znatiželja, uzbudenje, smirenje,
aktivno navođenje od strane velikih dilera,
preko postojećih zavisnika u istoj društve-
noj podgrupi i
nesvesno zapadanje u zavisnost zlonamer-
nim podmetanjem psihoaktivnih supstanci
OSNOVNI POJMOVI
U oblasti zloupotrebe opojnih droga i kod bo-lesti zavisnosti u literaturi se pojavljuju različiti termini i pojmovi, što je često izvor zabluda, grešaka i nerazumevanja. Zbog toga će se de-finisati najvažniji pojmovi u vezi sa ovom pro-blematikom.
Droga - u izvornom značenju red definisa-na kao sirovi ili sasuseni deo biljke ili zivotinje, odnosno neki mineral, koji je korišćen radi lečenja. Svetska zdravstvena organizacija 1969. godine dala je sledecu definiciju: ,,Droga je sva-ka supstanca, koja unesena u organizam može da modifikuje jednu ili više funkcija", što je identično sa pojmom lek.
Pod opojnom drogom podrazumeva se ta-kva vrsta supstance koja se koristi medicinski i/ili nemedicinski, a ima svojstava da unesena u ljudski organizam, izaziva stanje psihičke ili fizičke zavisnosti. U našoj zemlji, prema Za-konu o proizvodnji i prometu opojnih droga, opojnim drogama smatraju se supstance prirod-nog ili sintetičkog porekla čijom se upotrebom mogu stvoriti stanja zavisnosti koja mogu iza-zvati oštećenja zdravlja ili na neki drugi način ugroziti ljudski integritet u fizičkom, psihičkom ili socijalnom smislu.
Narkomanija je termin koji je u masovnoj upotrebi. Grčko značenje reči narkomanija svo-di se na bolesnu zaokupljenost stanjima oba-mrlosti do kojih dovode droge. Narkomanija je termin koji danas uglavnom koristi nestručna javnosti, a izraz narkoman, u stručnoj literaturi zamenjen je rečima zavisnik ili adikt.
Toksikomanija i navika su pojmovi koje je uvela Svetska zdravstvena organizacija da bi se opisale neželjene pojave preterane upotrebe lekova bez terapijske potrebe, od kojih su neki stvarali i zavisnost. Zbog preklapanja ova dva pojma sa zloupotrebom opojnih droga, Odbor stručnjaka Svetske zdravstvene organizacije 1964. godine predlozio je da nazivi toksikoma nija i navika, budu zamenjeni jednim nazivom - zavisnost od leka (drug dependence).
Zavisnost od psihoaktivnih supstanci defini-še se kao posebno duševno, a ponekad i fizičko stanje, koje nastaje interakcijom između orga-nizma i sredstva koje stvara zavisnost. Karak-terišu ga psihički procesi koji uvek obuhvataju prinudu za povremenim ili redovnim uzima-njem supstance koja stvara zavisnost i to u na meri da se doživi njen efekat na psihičko stanje, a ponekad da bi se izbegla nelagodnost zbog ne-uzimanja tog sredstva. Osoba moze biti zavisna od jedne ili više supstanci koje izazivaju zavi snost. Zavisnost postoji onda kada je stvorena prinuda ili neodoljiva potreba da se supstanca unese. Tri bitne karakteristike zavisnosti od psihoaktivnih supstanci su:

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]